У Београду је 18. августа 1948. године потписана Дунавска конвенција, документ који је трајно уредио режим пловидбе на другој по величини европској реци. Конвенцију је усвојило десет земаља, а њоме је основана Међународна Дунавска комисија са задатком да обезбеди слободну и равноправну пловидбу свих држава на читавом току реке, од Улма у Немачкој до ушћа у Црно море.


Значај овог споразума био је огроман у послератном периоду јер је пловидба Дунавом враћена у надлежност подунавских држава, уместо да њоме управљају велике силе као у међуратном периоду. То је означило и нови облик сарадње међу земљама чланицама, у којој је Југославија имала важну улогу као домаћин конференције и потписница споразума.

Међународна дунавска комисија са седиштем у Будимпешти се и данас бави делатностима везаним за пловидбу и прекограничну сарадњу, а њене чланице су све подунавске земље. Република Србија је једна од сталних чланица Комисије где активно учествује у доношењу легислативе и правила везаних за пловидбу Дунавом, сарађује на имплементацији међународних пројеката и на развијању других видова регионалне сарадње. Представници Дирекције за водне путеве редовни су учесници стручних група у оквиру ДК које се баве питањима сигурности пловидбе, очувања природе, примене информационих технологија и др.

Конвенција из 1948. године је темељ правног режима на једној од најзначајнијих европских река која повезује десет држава и представља кључни водни коридор за трговину, енергетику и културну размену.